Život i nije toliko ozbiljan

Opusti se.

Sebi to često moram da ponavljam kada je posao u pitanju. Kada želim da uradim nešto bitno ili u vremenskom roku. I sve to ne bi bilo toliko strašno, da ne postavljam skoro nemoguće zahteve pred sebe. Sama sam sebi najgori neprijatelj. A znam da ću sebe ubiti u pojam ako ne uspem da izvršim zamišljeno i tako u krug.

Nekad samo treba usporiti i opustiti se.  Život nije toliko ozbiljan.

thought-catalog-462302.jpg

 

Znam ja da uživam i da se opuštam. Znam i da budem spontana i da uživam u trenutku. Tada sve teče samo od sebe, jer su svi putevi otvoreni. Kada se stisnemo i kad nam se strah ili sumnja približe neopaženo naša kreativnost je osuđena na propast. Zatrpana duboko ispod naše nesigurnosti i bojazni, napetosti i stresa. Opusti se, otvori i pruži sebi šansu da pogrešiš. Na greškama se uče lekcije na koje drugačije nikad nećemo naići.

I šta je najgore što može da ti se desi? Neko će da kaže da to što si uradila nije remek delo? Pa šta? Ti si uložila svoje vreme, svoj talenat, svoju goruću želju da stvaraš i usput stvorila nešto. Nije li to sasvim dovoljno da se bude zadovoljna?

Nekom možda nije. Meni jeste.

Biram da mi bude dovoljno.

Biram da uživam u procesu stvaranja i da mi novi projekti budu vreme za opuštanje, a ne da proizvode stres. Nisam slikar i ne planiram da postanem, ali me to ne sprečava da se igram sa četkicama i bojama.

tony-ross-390652

I opet se setim da život ne treba da bude toliko ozbiljan.

Zar ne?

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s