Unutrašnji kritičar

Ako čitate ovaj tekst pretpostavljam da se i vi, kao i mnogi drugi, borite sa tim svojim unutrašnjim glasićem kritike koji vam ne da mira. Često sam se bavila ovim pitanjem, sama za sebe, i kroz razgovore sa drugima. Pitanja koja se često ponavljaju je da li slušati svog kritičara, da li mu pridavati značaj (i koliko) ili ga treba ignorisati.

Iako svi dolazimo sa raznih strana i svako ima svoj izraz kreativnosti, u nekim stvarima se podudaramo.

Dakle, današnje pitanje je

Kad ućutkati svog unutrašnjeg kritičara?

kelly-sikkema-374727
Photo by Kelly Sikkema

Kada započinjete projekat – Recimo da želite da naslikate novu sliku. Pripremite sve što je potrebno: okruženje, boje, četke, platno … A kada napravite prvi potez prvo što vam proleti kroz glavu je “Uf, ovo je grozno!”. Par poteza kasnije gurnete sve u stranu i “potvrdite” sebi da nije trebalo ni da počinjete sa ovim, jer ste unapred znali da će biti potpuna katastrofa. Kao što i jeste!

Možda želite da budeš kreativnijte i da nešto napravite, ali vaši prvi pokušaji su uvek za bacanje. No, pre nego što potpuno odustanete od ovoga zapitajte se ZAŠTO to želite. Da li želite da vas to učini slavnim i bogatim ili želite da se zabavite i usput da radite nešto kreativno? Što se tiče slave tu vam sad ne mogu pomoći, ali ako želite da se zabavite onda samo nastavite.

Često kada nešto novo želite da naučite pojavi se očekivanje da ćete automatski biti super uspešni u tome, i onda kada se to ne desi pojavi se i unutrašnji kritičar koji vam naravno uvek kaže kako to ne biste ni trebali raditi jer nemate pojma. Pa, niko se naučen nije rodio.

Dakle kada počinjete pravi je trenutak da ućutkate Gđicu Kritičarku. Recite joj (i naglas ako treba) da je ovo vaše vreme, i da vas ostavi na miru. Nek sedne sa strane i gricka šargarepu.

Ne dozvolite unutrašnjem kritičaru da stane na put vaše kreativnosti.

Ja sam tako pre o-ho-ho godina rešila da počnem da crtam. I naravno uzela sam onu podebelu knjigu Anatomija za umetnike (Jens Berčaj) i rešila da počnem sa crtanjem ruke. Da skratim priču, nije baš prošlo kako sam zamišljala i naravno batalila sam ceo proces. Bila sam ubeđena da ja ne znam da crtam. Koliko puta sam probala? Pa jednom, naravno! Komentar koji sam dobila par godina kasnije je “To se uči i vežba kao i sve ostalo.”

Silly me.

Kada delite sa drugima – Ovo je ekstra teško. Ako ste imalo kao ja onda vam ideja da predstavite nešto svoje drugima nije baš najprijatnija, naročito kad tek započinjete sa nečim. Samim tim ćete sami isticati ono što smatrate greškama, iako ih drugi možda neće ni primetiti. Ili ćete se odmah uporediti sa nekim drugim ko naravno nije na istom nivou kao vi, po pitanju iskustva i stečene veštine.  Jedini rezultat koji time možete dobiti je da se osećate grozno i neuspešno.

U slučajevima kada treba nešto da podelite sa drugima, naročito u online krugovima, nema potrebe da budete tako strogi prema sebi. Ideja je da se pokrenete i da stvarate. Sam čin stvaranja i činjenica da imate vremena da se posvetite sebi i svojoj kreativnosti je pobeda.

Pa da li je biti kritičan ikada dobra stvar?!

Reč kritika sa sobom uvek nosi negativnu konotaciju i možda treba da promenimo stav prema njoj i ono šta od nje očekujemo. Dobro je primiti kritiku i nekad treba čuti drugo mišljenje. Kritika može dobro doći naročito ako

Želite da naučite nešto novo – Bez obzira na kojem ste nivou, predavač je tu da vas uputi i preporučljivo je da poslušate njegov savet. Niko (ko zaslužuje da se nazove predavačem) nije tu da bi nekog drugog sputao u nastojanjima da se razvije, već da ukaže na dobre i loše strane tvog dela.

Želite da prodate ono što pravite – Kritika je ovde u službi procene. Bez obzira da li je slika, pesma, šolja ili neki virtualni projekat (ebook, sajt…), često se vezujemo za svoja dela. Drugi par očiju može da pomogne da uvidite greške koje inače ne biste primetili. Sa vremenom ćete usavršitii svoju veštinu i ovo vam verovatno više neće ni biti potrebno. Sem možda u pisanju gde je uvek preporučljivo imati dva ekstra oka.

Pre svega i na kraju uvek budite fini.

Ja sam često svoj najgori neprijatelj, mislim kritičar. Šta god da počnem da pravim, ona se pojavi kao da je ustala sa pogrešne strane kreveta i počne da me pokopava. Tada kritika nikako nije dobrodošla i to je trenutak odluke. Ona će mene da pobedi, ili ja nju.

Na kraju svaki put kada ste strogi prema sebi zapitajte se da li biste tako nešto rekli malom detetu koje tek uči da crta. Naravno da ne biste. Zato budite fini i nežni prema sebi. Niko od nas se nije rodio naučen, čak i ekstremni talenti moraju svakodnevno da se posvećuju svojoj veštini da bi nešto stvorili.

Stavite svoju kreativnost na prvo mesto, a nek unutrašnji kritičar bude samo tanani glasić iz daljine. Ne dajte joj mikrofon. Ne dozvolite joj da upravlja vama. Svi mi imamo nešto posebno da pružimo ovom svetu.

Da li je vas nekada taj unutrašnji glas sprečio u nečemu? Da li vas je nekad sabotirao na samom startu? Podelite sa mnom u komentarima svoje misli na ovu temu.

Srećno stvaranje.

 

2 thoughts on “Unutrašnji kritičar

  1. Ja sam uvek gurala i učila kroz proces. Desi se da mi se ne dopadne sopstvena kreacija odmah nakon stvaranja, ali nakon nekog vremena se iznenadim time šta sam napravila. Mislim da je potrebno da prođe neko vreme da bi mogli nepristrasno da se kritikujemo.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s