Unutrašnji kritičar

Ako čitaš ovaj tekst pretpostavljam da se i ti, kao i mnogi drugi, boriš sa tim svojim unutrašnjim glasićem kritike koji ti ne da mira. Često sam se bavila ovim pitanjem, sama za sebe, i kroz razgovore sa drugima. Pitanja koja se često ponavljaju je da li slušati svog kritičara, da li mu pridavati značaj (i koliko) ili ga treba ignorisati.

Iako svi dolazimo sa raznih strana i svako ima svoj izraz kreativnosti, u nekim stvarima se podudaramo.

Dakle, današnje pitanje je

Kad ućutkati svog unutrašnjeg kritičara?

kelly-sikkema-374727
Photo by Kelly Sikkema

Kada započinješ projekat – Recimo da želiš da naslikaš novu sliku. Pripremiš sve što je potrebno: okruženje, boje, četke, platno … A kada napraviš prvi potez prvo što ti proleti kroz glavu je “Uf, ovo je grozno!”. Par poteza kasnije gurneš sve u stranu i “potvrdiš” sebi da nisi ni trebala da počinješ sa ovim, jer si unapred znala da će biti potpuna katastrofa. Kao što i jeste!

Možda želiš da budeš kreativnija i da nešto napraviš, ali tvoji prvi pokušaji su uvek za bacanje. No, pre nego što potpuno odustaneš od ovoga zapitaj se ZAŠTO to želiš. Da li želiš da te to učini slavnom i bogatom ili želiš da se zabaviš i usput da radiš nešto kreativno? Što se tiče slave tu ti ne mogu pomoći, ali ako želiš da se zabaviš onda samo nastavi.

Često kada nešto novo želiš da naučiš pojavi se očekivanje da ćeš automatski da budeš super uspešna u tome, i onda kada se to ne desi pojavi se i unutrašnji kritičar koji ti naravno uvek kaže kako to ne bi ni trebala da radiš jer nemaš pojma. Pa, niko se naučen nije rodio.

Dakle kada počinješ pravi je trenutak da ućutkaš Gđicu Kritičarku. Reci joj (i naglas ako treba) da je ovo tvoje vreme, i da te ostavi na miru. Nek sedne sa strane i gricka šargarepu.

Ne dozvoli unutrašnjem kritičaru da stane na put tvoje kreativnosti.

Ja sam tako pre o-ho-ho godina rešila da počnem da crtam. I naravno uzela sam onu podebelu knjigu Anatomija za umetnike (Jens Berčaj) i rešila da počnem sa crtanjem ruke. Da skratim priču, nije baš prošlo kako sam zamišljala i naravno batalila sam ceo proces. Bila sam ubeđena da ja ne znam da crtam. Koliko puta sam probala? Pa jednom, naravno! Komentar koji sam dobila par godina kasnije je “To se uči i vežba kao i sve ostalo.”

Silly me.

Kada deliš sa drugima – Ovo je ekstra teško. Ako si imalo kao ja onda ti ideja da predstaviš nešto svoje drugima nije baš najprijatnija, naročito kad tek započinješ sa nečim. Samim tim ćeš sama isticati ono što smatraš greškama, iako ih drugi možda neće ni primetiti. Ili ćeš se odmah uporediti sa nekim drugim ko naravno nije na istom nivou kao ti, po pitanju iskustva i stečene veštine.  Jedini rezultat koji time možeš dobiti je da se osećaš grozno i neuspešno.

U slučajevima kada treba nešto da podeliš sa drugima, naročito u online krugovima, nema potrebe da budeš tako stroga prema sebi. Ideja je da se pokreneš i da stvaraš. Sam čin stvaranja i činjenica da imaš vremena da se posvetiš sebi i svojoj kreativnosti je pobeda.

Pa da li je biti kritičan ikada dobra stvar?!

Reč kritika sa sobom uvek nosi negativnu konotaciju i možda treba da promenimo stav prema njoj i ono šta od nje očekujemo. Dobro je primiti kritiku i nekad treba čuti drugo mišljenje. Kritika može dobro doći naročito ako

Želiš da naučiš nešto novo – Bez obzira na kojem si nivou, predavač je tu da te uputi i preporučljivo je da poslušaš njegov savet. Niko (ko zaslužuje da se nazove predavačem) nije tu da bi nekog drugog sputao u nastojanjima da se razvije, već da ukaže na dobre i loše strane tvog dela.

Želiš da prodaš ono što praviš – Kritika je ovde u službi procene. Bez obzira da li je slika, pesma, šolja ili neki virtualni projekat (ebook, sajt…), često se vezujemo za svoja dela. Drugi par očiju može da pomogne da uvidiš greške koje inače ne bi primetila. Sa vremenom ćeš iskristalisati svoju veštinu i ovo ti verovatno više neće ni biti potrebno. Sem možda u pisanju gde je uvek preporučljivo imati dva ekstra oka.

Pre svega i na kraju uvek budi fina.

Ja sam često svoj najgori neprijatelj, mislim kritičar. Šta god da počnem da pravim, ona se pojavi kao da je ustala sa pogrešne strane kreveta i počne da me pokopava. Tada kritika nikako nije dobrodošla i to je trenutak odluke. Ona će mene da pobedi, ili ja nju.

Na kraju svaki put kada si stroga prema sebi zapitaj se da li bi tako nešto rekla malom detetu koje tek uči da crta. Naravno da ne bi. Zato budi fina i nežna prema sebi. Niko od nas se nije rodio naučen, čak i ekstremni talenti moraju svakodnevno da se posvećuju svojoj veštini da bi nešto stvorili.

Stavi svoju kreativnost na prvo mesto, a nek unutrašnji kritičar bude samo tanani glasić iz daljine. Ne daj joj mikrofon. Ne dozvoli joj da upravlja tobom. Svi mi imamo nešto posebno da pružimo ovom svetu.

Da li je tebe nekada tvoj unutrašnji glas sprečio u nečemu? Da li te je nekad sabotirao na samom startu? Podeli sa mnom u komentaru svoje misli na ovu temu.

Srećno stvaranje.

 

2 thoughts on “Unutrašnji kritičar

  1. Ja sam uvek gurala i učila kroz proces. Desi se da mi se ne dopadne sopstvena kreacija odmah nakon stvaranja, ali nakon nekog vremena se iznenadim time šta sam napravila. Mislim da je potrebno da prođe neko vreme da bi mogli nepristrasno da se kritikujemo.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s