Kako izgleda kreativni proces

Kreativni proces dovodi do kreativnog produkta. OK, to znamo. Ali kako on zaista izgleda? Kako počinje? Kako funkcioniše? Da li se delo javlja iznenada, samo od sebe ili se razrađuje i nastaje postepeno kombinovanjem i razradom ranije stečenog znanja?

Teorija naravno ima mnogo. Prvu prihvaćenu teoriju je predstavio Valas (Graham Walas)  1926. godine, i ona je kreativni proces delila na 4 faze (priprema, inkubacija, iluminacija, verifikacija). Ovaj model je nazvan stadijumski i imao je strogo linearno kretanje iz jedne faze u drugu.

Kasnije su se naravno pojavljivali novi modeli u zavisnosti od škole i pravca kojoj su pripadali psiholozi ili psihoanalitičari koji su se bavili magijom kreativnog procesa.

Zaključak novih istraživanja je da se sve faze dešavaju skoro istovremeno.

kelly-sikkema-291518-unsplash
Photo by Kelly Sikkema

Za uspešan kreativni život potrebno je da razvijete sposobnost da budete dobra u svim ovim fazama. Ja sam, iz mog ličnog iskustva, podelila ovaj proces na sledećih pet faza.

I da napomenem još jednom, iako je proces prikazan kao linearan, on često prelazi napred-nazad iz jedne u drugu fazu.

Neki autori smatraju da i sam nastanak ideje treba smatrati za fazu, ali hajde da taj maleni korak preskočimo.

Dakle, imate ideju!

Šta je sledeće?

  • Priprema – Istraživanje – Nakon pojavljivanja sjajne ideje počinjete da radite na prikupljanju informacija. Možda nešto već znate od ranije, možda nešto novo treba da naučite. Ova obrada podataka je prva faza procesa. Tu spada istraživanje o odabranoj temi, biranje palete ili muzičkog stila i/ili „boje“ zvuka. Ovo je faza kojoj morate posvetiti veliku količinu vremena.
  • Inkubacija- Sazrevanje – U ovoj fazi se prethodno urađeno ostavi da prenoći, da se slegne. Može da deluje kao pauza ili stagnacija u radu, ali potrebno je vreme da bi mozak odbacio nepotrebne, a grupisao korisne ideje. No, potpuna je nepoznanica koliko vremena je potrebno za inkubaciju. Može da bude noć, a možda i godina (ili više). Stres i frustracija u mnogome mogu da je produže, tako da je odmor od presudne važnosti.  Ne mislim pritom da otputujete na tropsko ostrvo i tamo čekate sledeću fazu, samo nemojte forsirati ako ne ide. Neki od načina za nalaženje inspiracije vam mogu pomoći u skraćenju faze inkubacije.
  • Prosvetljenje – „AHA“ momenat –Najkraća od svih faza, ali ponosno drži celo mesto. To je ono što čekate (na tropskom ostrvu). Inspiracija koja se pojavljuje nenadano. Mnogi kažu da im se ovakvi momenti dese kad su u nekom opuštenom okruženju. Dakle idite u šetnju, provedite neko opuštajuće vreme u prirodi. Najpoznatiji „AHA“ momenat je ustvari „Eureka!“ momenat koji se desio Arhimedu dok je ležao u kadi. (Dakle, pravac kada!) I sad kad ste najzad dobili svoju inspiraciju prelazite u vrlo bitnu četvrtu fazu.
  • Evaluacija – Ovo je faza akcije. Sad treba vrlo kritički pregledati sve što ste do sad uradili i da zaključite da li se idejom treba dalje baviti i da li je vredna da u nju uložite svoje vreme, znanje, energiju i novac. Ovo je jedna od težih faza iako možda tako ne zvuči. Mnogi kreativci nemaju problem da smisle nešto novo, ali im evaluacija ne ide. Ako imate takav problem, može vam pomoći da proverite svoju ideju tako što ćete je izneti nekom drugom i da tako potražite/dobijete objektivnije mišljenje. Pažljivo odaberite sagovornika. Treba vam neko ko će ukazati i na dobre i loše strane ideje. Nađite nekog ko će vam biti prijatelj, saborac i savetnik u ovakvim situacijama.
  • Razrada – Ako ste ikada čuli da ljudi kažu da je potrebno 1% inspiracije i 99% istrajnosti, ovo je tih 99%. Razrađujte i usavršavajte svoju ideju. Ovo je fizički rad. Ovo je krojenje, pravljenje, prepravljanje, skidanje, stavljanje, lepljenje, sečenje, snimanje, crtanje, slikanje, brisanje, pisanje i vežbanje, vežbanje, vežbanje…

Još jedna bitna stavka koja ovde može da se doda je

  • Predstavljanje publici – Iako ovo možda ne zvuči kao deo stvaranja, ipak je uvek negde tu u ćošku i čeka svoj red. Kada stvarate delo ili pripremate koncert, izložbu ili predstavu, uvek imate svoju publiku u mislima. Razmišljate o tome kako će finalni produkt biti primljen, i samim tim publika je saradnik koji ima direktni uticaj na razvoj i finalizaciju projekta.

Ovako izgleda moj proces. A vaš? Da li primećujete neke od ovih faza u svom kreativnom radu? Podelite sa mnom u komentaru.

Srećno stvaranje i uživajte u svom procesu.

P.S. Ako želiš detaljnije da se pozabaviš ovim fenomenom preporučujem sjajnu knjigu Psihologija kreativnosti koju su napisale Tijana Mandić i Irena Ristić.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s