Da li vi čekate da sve bude savršeno da biste sa nečim počeli?
Moram da vam priznam da ja često čekam.

Čekam da bude “pravo” vreme, da se slože kockice, poklope zvezde ili da naučim još nešto. Čekam da porastem ili da se smanjim. Čekam da se osećam fantastično, da sve bude SA-VR-ŠE-NO. No, realnost je ipak malo drugačija i vreme prolazi bila ja spremna ili ne. Zato vas molim, nemojte čekati da budete spremni. To se možda ne desi, a vreme prolazi. I zato počnite pre nego što ste spremni.

Zabavna stvar je da znanje dok god ne počnete da primenjujete ustvari nije vaše. Samo je pozajmljeno od drugih. U trenutku kada to isto znanje počnete da delite, da primenjujete, da istražujete ono postaje vaše. Postaje deo vas. A ima još par razloga zašto ne treba čekati.

Nikad neće sve biti savršeno

Nemoguće je da baš sve bude na svom mestu. Da se baš sve kockice savršeno uklope. OK teorijski je moguće, ali verovatnoća je jako mala. A ako budete čekali taj maleni postotak, verovatno će proći previše vremena, a vaša ideja će odavno sedeti na nekoj plaži sa koktelom u ruci -tj. napustiće vas. Sa druge strane, ako krenete uprkos strahu, velika je verovatnoća da rezultat bude i bolji od onoga što ste zamislili.

Nikad nećete biti spremni

Koliko god da se spremate, koliko god da učite i vežbate, uvek može još. Skupite ono što imate, znate, umete i podelite sa drugima. Možda će vaše stvaralaštvo baš u ovom trenutku krenuti uzlaznom putanjom. Možda baš u ovom trenutku pronađete inspiraciju koju ste dugo tražili i čekali. Možda baš nekome vaše znanje i iskustvo pomogne i promeni život. Možda baš vi pokrenete nekog, a misleći da niste spremni taj neko će isto tako ostati zaglavljen.

Svako je jedinstven

Šansa da se svako od nas rodi baš ovakvi kakvi jesmo broji se sa previše nula, a pored toga svako od nas ima jedinstveno znanje, iskustvo, interesovanja, vrednosti… Svako je potpuno autentičan, ako dozvoli sebi da to bude. Podelite sa drugima to svoje znanje, iskustvo, misli, stvaranje… Značiće i njima i vama.

Prošlost nije budućnost

Iako sve što doživite čini vaše životno iskustvo, ono vas ni u čemu ne sprečava da rastete i razvijate se. Naprotiv. Strah od greške se prevazilazi suočenjem. Strah od neuspeha takođe. Ako ste nekada davno probali nešto i nije sa završilo baš kako je bilo zamišljeno, to ne znači da nikada više ne treba započeti neku novu priču.

Dopustite putu da vas vodi

Učite kroz rad, prilagođavajte se, rastite… Sve to ima veliku vrednost i čini sam rad zabavnijim. Verujte u proces. Ne morate da vidite celo stepenište da biste krenuli da se penjete. Krenite lagano, nogu pred nogu, i verujte da ćete stići na vrh, ili tamo gde želite da stignete.

I na kraju, ni Rim nije sagrađen za jedan dan. Niko od nas nije stigao tu gde jeste u trenutku (ako jeste neka se javi da uzmemo pelcer).
Meni su se najbolje stvari desile onda kada nisam čekala da sve bude savršeno.
Pitam se, pitam… Šta sad čekam?

Je l vi čekate vaš savršen život ili ga stvarate usput? Volela bih da čujem vaša razmišljanja na ovu temu, pa ih podelite sa mnom putem komentara.

Srećno stvaranje.