Kako održati i razviti kreativnost kod dece

Kreativnost je nešto sa čime se svi rađamo.  Deca uče kroz igru i tako razvijaju svoju maštu. Ali roditelji mogu da im pomognu u tome da je ne “izgube” odrastanjem.

Mnogi bi sad mogli da se zapitaju- “Zašto je kreativnost toliko bitna ako se neće baviti umetnošću?”.

Ona čini život veselijim, šarenijim, svrsishodnijim i nije vezana samo za umetnosti. Ona je svuda oko nas, u svakodnevnom životu, u matematici, fizici, kuvarstvu, poslastičarstvu, baštovanstvu…. Kreativni ljudi lakše i brže rešavaju probleme, imaju manji nivo stresa, fleksibilniji su. A to su samo neki od razloga zašto treba pomoći deci da ostanu kreativna i da ne dozvolimo školskom sistemu da ih ukalupi, i time im odstrani veštinu stvaranja magije svojom maštom.

jelleke-vanooteghem-578746-unsplash

Ali prvi problem na koji nailazimo je razvoj tehnologije, jer deca više ne moraju (toliko) da koriste svoju maštu. Igračke su na sve strane i mogu sve, bukvalno SVE. Morske sirene koje plivaju, letelice koje zaista lete, mačevi koji svetle, sve moguće i nemoguće.

“Ali ja želim da svom detetu pružim sve! Ne želim da mu/joj nešto manjka. Pare nisu problem!”

I razumem sve to (been there done that), ali sa svešću da moramo da ulažemo u svoju decu sad, imamo isto tako i  odgovornost da im ne pružimo baš svaku igračku ili igricu koju požele baš zbog njih samih.

“Pa šta onda da uradim?”

Pružite deci mogućnost da se izražavaju.

Za ovo im je potrebno slobodno vreme. Vreme za igru i za istraživanje. Idealno je da to bude napolje kada vremenski uslovi dopuštaju. Probajte da se ne mešate  u pravila igre (dok god je sigurna) i neka deca vode celu priču. Pored toga pripazite i na prostor u kojem se nalazite, ako ste unutra i ako ne želite da vam kreativni nered bude u celoj kući (kao kod nas), odredite mesto za igru. Neka se naviknnu da postoje određena mesta u kući gde se igra i gde je šta dopušteno, inače ćete završiti sa muralima po zidovima i buditi sa Lego kockama u krevetu.

Pripremite sve njihove boje, bojice, plasteline, četkice, papire, makaze…. na jednom mestu, kao i muzičke instrumente i ostale sitnice sa kojima se igraju i stvaraju.

Pustite ih da istražuju ono što vole.

Danas će to biti morski svet, sutra možda svemir, baštovanstvo ili recikliranje. Što više stvari ih interesuje to bolje. Ohrabrite ih da uče na svakom koraku. Tu možete dobro da iskoristite i pogodnosti moderne tehnologije (da ne bude da sam protivnik iste).

Dozvolite im da budu slobodni i da rade kako im se sviđa.

Ja sam u jednom periodu bila dosadna sa skretanjem pažnje da se ne boji preko linije ili samo u sredini, nego da treba da se boji sve do linije i nikako preko. I onda stanem i zapitam se zašto. Ko je odredio da ne sme da se pređe? Zašto bi taj crtež bio manje vredan? Neka pronađu svoj način rada i razmišljanja. Neka pronađu svoj jezik i izraz. Možete se vrlo prijatno iznenaditi.

Pustite ih da se dosađuju

Ovo može biti ekstra teško (i bučno), naročito što će na početku da traže od vas da im smislite ili omogućite zabavu, ali poenta dosade je da sami smisle svoju zabavu. Često su se iz dosade rađale najbolje ideje.

Deca najbolje uče iz primera.

Nije dovoljno samo da im stavite gomilu materijala za pravljenje svega i svačega i da se nadate da je to dovoljno. Negujte kreativnu atmosferu putem razgovora, na primer tokom zajedničkog obroka. Ili zajedno radite na nekom projektu, ili ispitujete fiziku putem zabavnih eksperimenata (što da ne?!). Stvar je u tome da ohrabrite decu da probaju nešto što nisu nikada ranije. Nemojte naglašavati čija ideja je najbolja i koja nije ili jeste izvodljiva. Neke će ostati samo na teoriji, dok će neke biti i sprovedene u delo. Najveći akcenat treba biti na procesu osmišljavanja nove ideje, ne na ocenjivanju iste.

Naučite ih da prihvataju svoje greške.

Što pre nauče da je ok da naprave grešku i kako da je prihvate to će im kasnije u mnogome olakšati život. Podelite sa njima i neku svoju grešku, to će im biti još jedan dokaz da je ok pogrešiti, i da se to dešava i drugima. A usput se možete i slatko nasmejati.

Ohrabrite ih da se bave nekom umetnošću ili da redovno čitaju.

Nisam ni prva ni poslednja koja će reći, ograničite im vreme ispred TVa i/ili ostalih ekrana. Neka provode vreme napolju ili u igri. Podelite sa decom svoju ljubav prema umetnosti. Neka rastu okruženi slikama, fotografijama i muzikom koju volite. Pokažite im kako mogu da koriste kompijuter da bi naučili nešto novo, a ne samo za igranje igrica. Slušajte muziku koju volite i pričajte o izvođaču ili o kompozitoru. Čitajte zajedno, tako će steći naviku da kada budu dovoljno samostalni sami čitaju.

Prestanite da se brinete oko toga šta će i koliko da postignu.

Naglasak je na procesu a ne na produktu. Stvar je da treba da se zabavljaju i da saznaju, nauče nešto novo, a ne da naprave remek delo ili da postanu najbolji pijanista na svetu (ako se tako nešto desi usput BRAVO).

Detinjstvo pre svega treba da bude zabava i igra, a još je lepše ako uspemo da svoje mališane kroz igru nečemu i naučimo. A ako uspeju da je ne izgube, kreativnost će im tokom celog života biti dobar saputnik.

Srećno stvaranje.

 

 

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s