Kreativnost i kontemplacija

Svakodnevno po čitav dan razmišljate.

O zadacima koje treba uraditi, šta je bilo juče, šta će biti sutra, 1. septembra…

Konstantno vam misli skaču s teme na temu. Čak i kada mislite da ste u nekom dubokom razmišljanju, to je mahom asocijativno razmišljanje (kako ga je zvao čika Frojd). 

Tada vas vaše misli vozaju ukrug, iz asocijacije u asocijaciju, i zapravo vas sve više odvajaju od početne teme, od inicijalne misli ili zapažanja.

Naišla sam na sjajan primer sa psom na ulici. 

Zamislite da šetate ulicom. 

U jednom trenutku vidite nekog psa. 

Tada vaš mozak počinje da povezuje sve podatke koje ima, te počnete da razmišljate o drugim rasama pasa. Nakon toga vas vaš sistem asocijacija dovodi do sećanja na određenog psa iz vašeg detinjstva kojeg ste se plašili. Onda idete još dalje u razmišljanje o vašem detinjstvu, i tako dalje. Misli se same nadovezuju jedna na drugu, bez nekog naročitog „vođstva” (da ne kažem svesnosti). 

Svako, naravno, poseduje svoje asocijacije i one stvaraju predefinisan lanac povezanih događaja, izazivajući određene emocije. 

* Predlog: U trenutku kada primetite asocijacije, pokušajte da ih zapišete da vidite „odakle dolaze i kuda vas vode”. Osvešćivanje lanca asocijacija može biti sjajan alat za dublje upoznavanje sebe. 

Razmišljanje prelazi u dubinu (kontemplaciju) kada nema asocijacija i kada svesno vodite svoje misli i držite se teme/ problema. 

Predlog: Primetite svet koji vas okružuje. U prirodi postoji bogatstvo primera, tema za kontemplaciju. Priroda je riznica lepote. U njoj je sve skladno, čak i kada tako ne izgleda.

Umeće razmišljanja o sebi, o svetu, o životu, emocijama koje iz toga proizilaze, kada osvestite šta se sve dešava u vama i oko vas – to je kontemplacija. 

Ona pomera granice, osvaja neosvojivo i gura vas dublje u sebe.

Radoznalost vas vodi dalje od spoznatog, uvek otkrivajući nove nivou saznanja i mogućnosti. Svest o svemu što je u vama i oko vas daje vam hrabrost da idete dalje.

Grčki filozofi su koristili kontemplaciju kao vid učenja, u službi razvoja nauke, i videli je kao sredstvo uzdizanja Duše do forme Božanske misli. 

Sa druge strane, religije su je koristile kao duhovnu vežbu, kojima se ulazilo u novu dimenziju postojanja i dublje vere i povezanosti sa Bogom. To su radili čitajući svete knjige i spise, dajući rečima dublji smisao, van svega poznatog i ustaljenog. Čitali su između redova. 

Kontemplacija vas poziva na integraciju svega, sjedinjavanje vašeg emocionalnog i misaonog dela. 

Povezuje vašu Dušu i telo (Maštar i Um). 

U kreativnosti je ponekad teško razdvojiti kontemplaciju od samog stvaranja. Jedan od ciljeva umetnosti jeste da sagleda stvari iz što više uglova, da je obrne, izvrne, okrene, da bude više nego što jeste. 

Umetnik u toku stvaranja delo (temu) upija u sebe i razmatra ga sa svih strana. Ne traži odmah rešenje ili odgovor, već ulazi u srž onoga što sagledava, dela na kojem radi. 

Tada počinju da stižu odgovori. 

Ne možete raditi nešto na šta vas vaša Duša zove a da ne dobijete rezultat (dokle god ga ne jurite ;)).

To je praktična primena kontemplacije – da pratite poziv vaše Duše. 

Umetnost van umetnosti, lepota života, kreativnost postojanja, sloboda misli, svesnost sebe i osećanja. Sjedinjavanje misli i emocija. 

Dok stvarate, prepušteni ste vašem toku, kreativnoj energiji. Kad pratite svoje misli, često se desi da otkrijete nove nivoe sebe, novu svesnost. A onda, kada se vratite „nazad” sa tog kreativnog putovanja, zapravo i jeste „novi”, promenjeni, unapređeni. Svakog puta sve jasniji i usklađeniji. Kao da ste se rastavili na sastavne delove i ponovo se sklopili bolji, veći i lepši sa novim pogledom na svet. 

Kreativnost je kontemplacija koja se odvija unutar vas. Razmišljanjem. Uočavanjem. Sagledavanjem. Osećanjima. Ali i izvan vas, jer stvarate fizičke oblike, predmete i proizvode, koji kasnije mogu služiti kao inspiracija ili čak imati isceljujuće dejstvo. 

Dodatna vrednost je što vaše delo može drugima da posluži kao predmet kontemlacije i odvesti ih na svemoćno, unutrašnje putovanje, kao što to čine razne slike velikih majstora. Tome može poslužiti i određena muzika koja vam prija. 

Tada vas delo sprovodi kroz sebe, istovremeno vam otkrivajući delove vas, kao da prolazite kroz ogledalo. 

Kontemplacija vam omogućava da negujete svoje mentalne i duhovne aspekte. Dok stvarate, razvijate svoje veštine, dobijate nove uvide i istupate iz svojih ustaljenih obrazaca ponašanja. Kreativna kontemplacija vam vraća balans, unutrašnju tišinu (bez gomile letećih misli i briga). 

Isključujete autopilota, te svesno vodite misli koje se pojavljuju.

Čujete svoj unutrašnji glas i možete da budete svoji, u čitavoj svojoj veličini i sjaju, otvarajući se za kreativnu energiju, jedinstvenost i mudrost. 

Baš zato, u ovom brzom vremenu, punom zaglušujuće buke sa svih strana i ogromnim zasićenjem sadržaja, vratite se sebi. 

Pogledajte dalje od života koji živite. 

Zastanite i vidite, čujte i osetite lepotu sveta koji nas okružuje. 

Tako možete stvarati dela koja ostavljaju bez daha i živeti svoje umetničko delo. 

Srećno stvaranje!

5 thoughts on “Kreativnost i kontemplacija

  1. Uvek bez izuzetka… Uvek kada se nudi neka vrsta samopomoći oko psihičkog zdravlja – izražena je zapovedno. Takvo naređivanje ljudima je besmisleno…
    Psihologija nije nauka a i psihijatrija je sumnjiva. Uglavnom služi za manipulaciju i nasilje prema slobodnim ljudima. To su samo manje ili više razumne pretpostavke. Svako ko tvrdi da jeste nauka treba da ponovi opite za koje tvrdi da to dokazuju – iste opite sa istim ishodima…
    1. Frojd je laži o Edipovom (i time i Elektrinom) kompleksu izneo pod pritiskom roditelja-pedofila u Beču njegovog doba. Videti kod Steve Filozofa (Stefan Molyneux)
    2. Bio je težak kokainski zavisnik, lažov i antinaučnik. Dovoljno je samo pogledati “dokaz” o sisanju palca jedne (još jednom – jedne!), devojke kao “manifestaciji rane seksualnosti”. Ludak.
    3. Steva reče i da postoje priče da su on i Jung bili seksualno zlostavljani kao deca… Opasne su laži u nauci, jer su često oslonac zločinačke ideologije.

    Like

    1. Hvala na zanimljivom komentaru.
      Dodala bih samo da su ovo isključivo moje misli i eventualno predlozi, ali daleko od bilo kakve zapovesti, jer verujem da svako (ima pravo da) bira za sebe.
      Svako dobro.

      Like

      1. “…vratite se sebi.

        Pogledajte dalje od života koji živite.

        Zastanite i vidite, čujte i osetite lepotu sveta koji nas okružuje. ”
        Uvek kada se samospoznaja/samolečenje/samopoboljšavanje zasnivaju ne na (raz)umu nego na emocijama – uvek se vide emocije koje se otimaju kontroli razuma – što je uvek loše.
        Ovo je bolji način. slobodnotrzisteideja.wordpress.com/2021/02/01/odjek/

        Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s